Ako ste makar jednom učestvovali na nekoj trci ili imate prijatelja rekreativca, sto posto ste morali čuti barem neku od famoznih izjava za koje svi znamo da baš i nisu istinite (da se blago izrazimo). Ipak, neka vas to ne začudi jer trkači nerijetko imaju svoje male rituale i “fleksibilan odnos prema istini”. Trkačke laži su česte i brojne, ali mi smo za ovaj tekst pripremili samo neke od najupečatljivijih.
- Uopšte se nisam spremao za ovu trku: Ovu laž obično izgovara osoba koja sat-dva kasnije popravi lični rekord i djeluje kao da može još jedan krug lagano.
- Ne opterećujem se, dosta mi je jedan par patika: Dovoljno je zaviriti u njihov stan i vidjeti kolekciju koja više liči na Intersport nego na sobni ormar.
- Ne gledam na sat, trčim po osjećaju: U realnosti, trening prati preko Strave, Garmina i još jedne aplikacije “za svaki slučaj”, a tempo po kilometru zna se u sekundu.
- Danas ću lagano, samo da završim: Već na startu zaboravi šta je slagao, pa prvi kilometar ide brže od elitnih trkača.
- Ne opterećujem se opremom: Ormar pun tehničkih majica, čarape za različite distance i gelovi u nekoliko ukusa govore nešto sasvim drugo.
- Ja se ne takmičim, samo trčim za svoj gušt: Sve dok se negdje na stazi ne pojavi neko ispred, e tada “gušt” prerasta u borbu za poziciju.
- Ovo mi je poslednja trka pred pauzu: A svi znamo da ima prijavljen polumaraton sledeći vikend.
Premda svi znamo da ove izjave baš i nisu tačne, one su dio šarma trkačke zajednice. Uostalom, ko može da kaže da nikad nije zbog priče nešto malo preuveličao?