Miloš Vojvodić (37, Nikšić) trenutno je najbolji, a slobodno možemo reći i najambiciozniji crnogorski dugoprugaš.
Iako je trčanjem počeo da se bavi prilično kasno, to ga ne sprečava da postiže izuzetne rezultate. U decembru 2025. godine, Miloš je sa 2:40:36 postavio drugo najbrže vrijeme u maratonu u istoriji Crne Gore. Bio je veoma direktan i otvoren u našem razgovoru, pa smo sigurni da će vam se njegovi odgovori svidjeti.
Uživajte!
Ukratko se predstavi kolegama trkačima.
Triatlonom sam počeo da se bavim krajem 2019. godine i do sada sam postigao brojne uspjehe i u triatlonu, trail trčanju, biciklizmu, kao i cestovnom trčanju. Što se trčanja tiče, prvak sam Crne Gore u ultramaratonu (50km), ali i reprezentativac u polumaratonu i maratonu.
Najbolji rezultati: polumaraton 1:15 (Mostar) i maraton 2:40 (Bokeški maraton 2025).
Trčanjem si počeo ozbiljno da se baviš tek u svojim 30-im godinama. U čemu je tajna tvog uspjeha?
Tajna mog uspjeha je nevjerovatna posvećenost, disciplina i veliki obim treninga. Ja to stvarno volim, što je najbitnije od svega. I od samog starta, od početka bavljenja ovim sportom, zacrtao sam velike ciljeve i dan-danas ih ostvarujem, a svakog dana napredujem i pomjeram svoje granice.
Nedavno si u Skoplju (oktobar 2025.), na Balkanskom prvenstvu u maratonu, zauzeo 6. poziciju. Kakvi su ti utisci sa tog takmičenja?
Što se tiče Skoplja, svakako da je to za sada moj trkački vrhunac. Nastupiti na Balkanskom prvenstvu za reprezentaciju kao jedini predstavnik i ostvariti pomenuti rezultat ogroman je uspjeh. Od nezavisnosti Crne Gore do danas, niko nije istrčao ni blizu ovom vremenu 2:43, što me, naravno, čini izuzetno ponosnim i tjera me da nastavim da treniram i da uskoro postavim još bolji rezultat.
Sa druge strane, nisi završio maraton u okviru trke Millennium Run 2025. Kakav je osjećaj za ozbiljnog trkača kad mora da odustane od trke?
Što se tiče trke Millenium Run, nekoliko dana prije nje bio sam bolestan, što mi je dosta otežalo nastup. Tako da od samog starta nijesam mogao da održim visok ritam koji sam bio planirao, a ja sam neko ko nema problem da odustane kad ne ide kako je planirano.
Odustao sam na 27. kilometru i mišljenja sam da sam donio dobru odluku kako bih izbjegao neku povredu ili možda još nešto gore. Uskoro ide nova trka, a ja ću biti bolji nego ikada.
Znamo da na trkama često imaš podršku svoje supruge, koja je i sama iskusan trkač. Koliko ti znači ta vrsta podške i jeste li vas dvoje trkački najspremniji par u Crnoj Gori?
Tako je, supruga mi je velika podrška. Ona je prije svega odličan biciklista, a od ove godine se više posvetila trčanju, tako da njeni najbolji rezultati tek dolaze. Jako je bitno što je i ona u sportu, pa me bolje razumije što se svega tiče. Ne znam jesmo li najspremniji par, ali znam da uživamo u svim pomenutim aktivnostima, uživamo u životu i jedno drugo guramo naprijed.
Šta misliš, da si ranije počeo profesionalno da se baviš trčanjem, koji bi bio tvoj rezultatski limit?
Nikada ne razmišljam šta bi bilo, gledam samo naprijed. Bilo je suđeno da trčanjem počnem da se bavim u kasnijim godinama, ali mislim da još imam puno toga da uradim što se tiče maratonskog trčanja. Veselim se svakom danu i svakom narednom treningu. I, Bogu hvala, tijelo me dobro služi, brzo se oporavljam, tako da mogu dosta sati treninga da sprovedem i za sada nemam povreda.
Kakvi su generalno uslovi za bavljenje dugoprugaškim trčanjem u Crnoj Gori?
Uslovi su onakvi kakvima ih mi kreiramo, tako da mogu reći da su mi uslovi odlični. Imamo dobru klimu, mogu svakog dana napolju da trčim, okružen sam prelijepim planinama, dosta trail staza — sve što jednom sportisti treba, ja imam. Samo treba obuti patike, izaći i dugo trčati.
Koliko je važna mentalna priprema, pogotovo za trke poput ultramaratona, i da li se kod nas posvećuje pažnja tom aspektu treninga?
Naravno, sve ide iz glave. Veoma je važna mentalna priprema, pogotovo za ultramaratone. Ali ja u tome uživam, tokom takvih trka ostanem sam sa sobom i svojim mislima. U trčanju treba uživati i ništa drugo.
Postoji li neki dugoprugaški rekord u Crnoj Gori za koji misliš da je dostižan?
Mislim da je svaki rekord dostižan. A ja sam siguran da ću oboriti rekorde na 12h, 24h, 50km i 100km, već sledeće godine 2 od ova 4 rekorda.